Halogene sijalice i njihova upotreba:
Razne konfiguracije dovode do podele ove vrste sijalica na one kod dugih, kratkih i svetla za maglu. One su poput klasičnih sijalica jer imaju volframno jezgro ali se razlikuju po unutrašnjosti jer halogena sijalica u sebi ima inertni gas i manju količinu halogena (brom ili jod) što dovodi do stvaranja visokih temperatura u samom jezgru a samim tim i proizvodnje jače svetlosti. U hemijskom ciklusu isparavanje volframa je usmereno na vraćanje gorućoj površini čime se sijalica štedi i produžava joj se vek trajanja.
Karakteristike ksenona:
Pored halogenih svetala koji se smatraju najzastupljenijim, ksenone slobodno možemo svrstati na drugo mesto. Do proizvodnje svetlosti dolazi preko električnog luka sa visokom snagom dok su oko luka smeštene volframne elektrode a sve to je hermetički zatvoreno u kvarcnom ili aluminijum – oksidnom cilindru čija je ispuna od specijalnog gasa ili metalnih soli. Formiranjem luka dolazi do stvaranja plazme čija je uloga pojačavanje svetlosnog intenziteta a s druge strane da štedi električnu energiju. Jedina mana kod ksenona je ta što da bi se formirao električni luk potreban je visoki napon struje a jednim paljenjem ksenonskog fara trošenje iznosi oko 30 – ak vati – to je dosta manje u poređenju sa klasičnim halogenim sijalicama na kratkim svetlima. Veliki intenzitet osvetljenja kakav ksenoni reprodukuju zahteva sisteme pranja i podešavanja farova i njihovo postavljanje uglavnom je vezano za skupe automobile.
LED rasveta na vozilima:
Najnovija tehnologija je uvela i ovu novinu kada je u pitanju automobilska industrija. Za proizvodnju svetla zaduženi su poluprovodnici uz pomoć kretanja elektrona. S obzirom na izuzetno slabu količinu svetlosti jedne LE diode, mora se postaviti znatno veći broj što automatski dovodi do podizanja cene ovakve vrste farova i takođe je u većini slučajeva vezano za ugradnju na skupim automobilima.
